Mladiće koji su juče tokom šetnje “protiv blokada” u Lebanu pokušali da razgovaraju sa liderom naprednjaka u tom mestu i predsednika Regionalne privredne komore Leskovac Goranom Jovićem, najpre je pokušalo fizički u tome da spreči obezbeđenje sa ovog skupa, da bi ih na kraju legitimisala policija.
Kako kažu ovi mladići za Rešetku, naprednjačko obezbeđenje je bilo jako neprijatno i pokušalo je da im oduzme telefone, dok su policajci reagovali tek na Jovićev “mig”.
“Ovo je snimak gde smo prvo napadnuti od strane redara, gde nam je policija dozvolila snimanje, a potom su nas drugi policajci legitimisali i zabranili snimanje”, napisali su oni našoj redakciji uz prosleđen snimak koji vam prikazujemo u celosti.
Mladići su ga upitali gde su fabrike koje je više puta obećavao, koliko ljudi u njima radi i sa kolikom platom. Pitali su ga i šta je sa vodom i zašto je Lebančani skoro uopšte i nemaju, pogotovo tokom letnjeg perioda.
Jović, međutim, nije dao konkretne odgovore.
Prema rečima učesnika protesta, uputio im je tek nekoliko provokacija, nakon čega je nastavio da se šeta na čelu kolone.
D.Marinković
Ima nade.
Bravo za momke koji su sve ovo snimili i obelodanili.
Imajući u vidu okolnosti u Lebanu i lebansku sredinu i prilike ovo što su uradili pravo je junačko delo tako da momke slobodno možemo svrstati u junaka našeg doba.
Šetnja srama.Tako bi se mogla nazvati.
Sramota je vidljiva na licima šetača. I sram i nelagodnost. To se ne može sakriti. Vidi se po izrazu lica čak i kada se ta lica smeju. iza tog osmeha ne stoje iskrena osećanja sreće i zadovoljsta. Neki od učesnika su čak i revnosni a neki svoju poslušnost i odanost javno bi da pokažu i da dokumentuju i tako svaku sumnju eliminišu. Pritvorna je ovo šetnja i prinudna. Ne za sve razume se. Za opštinske vlasti je šetnja važna koliko i vlast.
Povorka deluje stvarno sumorno. I u tome se od lebanskih prilika ne razlikuje. A prilike lebanske su katastrofa. Prava katastrofa iz grčkih tragedija. Poslednji čin.
Isti ti policajci koji legitimisu,tuzakaju jedni druge,voze taksi ..teraju drva,sprovode kamione s drvima,da ih kolege ne zaustavljaju..opsti metez ,ko sta stigne da digne..gradic potonuo u besmisao i odsudnost zivota..reka puna fekalija..dobro im je..za bolje i nisu ..
Hlebane,gradic za mizernim ljudima,zbunjenim ,uplasenim,koji bi prodali i decu za kasicicu besplatne soli..dovoljno je dati im papirne maramice i pljuvace jedni druge dok su zivi ..zato im nije sudjeno ni vodu da imaju..
Dokle god u Lebanu postoji slobodarski duh ima nade, makar bio utamničen i okovan u lencima. Lebanski gimnazijalci su to pokazali. Za lebansku sredinu je to bilo neočekivano i ličilo je na grom iz vedra neba. Pokazalo se da Lebane nije mesto od koga je i Bog digao ruke. Ali se isto tako pokazalo da je dominantan način mišljenja bio preneražen i zgrožen pa je javno i prostački pljuvao na tu malu slobodarsku ideju dok je slobodno koračala glavnom ulicom i slobodno govorila ono što misli. To je bio neviđeni skandal za duh koji u Lebanu caruje. Dakle desilo se i dogodilo da su mladi Lebančani napravili korak od sedam i milja i progovorili o istini i pravdi. Pokazali su sebe a tim činom i mnoge Lebančane postideli koji su svoju muku sakrivali i gurali u stranu zarad mira i opstanka. Nije Lebane skroz učmalo i skroz izgubljeno. Ovi što šetaju nema ih ni hiljadu ali zato ima onih koji čekaju, koji nisu ni tamo ni ovamo, a najviše je onih koji su zabrinuti i sve ovo posmatraju iza zavesa, iz svojih soba i iz svojih dvorišta i još ne propuštaju ni jedno obraćanje svog vođe preko nacinalnih televizija a na njima vođa sa svojim televizijskim kamperima neumorno saopštava kako je zemlja u opasnosti i kako joj preti katastrofa ako na vlasti dođu neki drugi. Sve to stvara zebnju kod najvećeg broja Lebančana i strah i uverenja da je najboje da se stanje ne menja koliko god bilo nepodnošljivo. I to je ono što na kraju za ishod ima da u Lebanu i do osam hiljada glasova ide na ime našeg voljenog predsednika. Apsolutna slepa odanost. Tako se dolazi do pitanja u kakvom su stanju pamet i um i zdrav razum i razboritost i ljudska duša u Lebanu. To je presudno. Uz to idu i vrednosti. Kakve su bile nekada a kakve su sada? Gde su vrline, čast, čovekoljublje, poštenje … Je li sramota ostala ista ili se i ona promenila…. Šta se sve u Lebanu promenilo unazad? Koliko ima stanovnika…Ali ima nade dokle god postoji iskra ili luč koji će mladi bez straha da nose glavnom ulicom i da bez straha postavljaju pitanja nadležnima. I to je taj slobodarski duh koji je lebanske skuge na vlast prenerazio i primorao da javno šetaju i pokažu javno svoju ljudsku bedu i svoj strah od promena.
Seta konduter Jugotransa,koji trpa lovu u dzep,a ne izdaje karte..mnogo vise ce u drzavno da uzima..