Prednosti i mane boravka u Rusiji tokom razmene studenata

Razmena studenata je izuzetan način da mladi upoznaju nove kulture, manje poznate jezike i osamostaljuju se van granica svoje zemlje. Sa pojavom interneta ovaj način je traženiji nego ikad, putovanja su jeftinija nego ranije i komunikacija sa ljudima van države je gotovo besplatna.

Sa Milanom Milenovićem, studentom lingvistike, razgovarali smo o njegovim iskustvima sa razmenom studenata i o njegovom boravku u Rusiji.

Na početku razgovora Milan nam je obrazložio zašto se opredelio za razmenu:

,, Shvatio sam da, kad budem završio osnovne studije, neću moći da se adekvatno obrazujem u polju koje me interesuje. Iako ima mnogo toga u Srbiji, Rusija je svejedno mnogo veća zemlja sa razvijenijim akademskim sistemom. Išao sam na razgovore u Ruski dom u Beogradu, koji mi je ukazao na stipendirani program obrazovanja u Rusiji, i preko njih sam se i prijavio za tu razmenu“, naveo je Milenović.

Sledeće pitanje je bilo vezano direktno za privikavanje na novu sredinu – šta je u novoj zemlji bilo prijatno, a šta neprijatno iznenađenje. Imajući u vidu da mnogi mladi ljudi izbegavaju razmenu zbog teškog prihvatanja novog jezika, zanimalno nas je i kako se snašao sa ruskim jezikom.

,,Iskreno rečeno, bilo je i dobrih i loših strana. Najteže mi je pala izolacija jer sam imao baš malo kontakata tamo. Čak i oni prijatelji koje jesam stekao su se relativno brzo vratili kući. Ostale stvari, poput kulture i hrane, bile su mnogo bliže, i stvarno je bilo prijatno iskustvo. Bilo mi je čudno kako drugačije traje dan ovde i tamo, ali sam se brzo navikao, i kad sam se vratio u Srbiju, baš mi je bilo čudno što sunce zalazi u 8, a ne tik pred ponoć. Što se tiče jezika, imao sam već neko znanje ruskog, ali naravno učionica se nikako ne poredi sa životom na licu mesta“

Milenović je takođe rusku govornu svakodnevicu opisao kao odskočnu dasku pri učenju novog jezika: ,,Čak ni engleski niko ne zna, pa moraš da se navikneš na ruski želeo ili ne želeo, ali lako sam se uhodao. Nije tačno da je ruski težak da se nauči: i ostali iz Srbije koji su bili sa mnom tu su baš brzo propričali”

Nadovezujući se na prethodno pitanje, hteli smo da saznamo koju o svakodnevici u Rusiji.

,,U Sankt Peterburgu je tako da je svaki dan zanimljiv, ide se svuda, radi se svašta, dešavaju se stvari svaki dan. Ljudi se u javnom prevozu u ogromnim količinama sudaraju jer svako čita nešto, svi su pozitivniji, možeš bilo s kim da se našališ na ulici ili u prodavnici čak iako se nimalo ne znate. Ljudi su mi nasumično prilazili da pitaju odakle mi patike! Društvo je mnogo otvorenije i dinamičnije, i oseća se neka pozitivna energija koje kod nas jednostavno nema toliko. Koliko to važi za ostatak Rusije ne znam; Sankt Peterburg važi za kulturnu prestonicu Rusije, i razlikuje se puno od ostatka zemlje.”

Zanimalo nas je u kojoj su meri Rusi otvoreni da pomognu stranim studentima, koji su kursevi bili najupečatljiviji i kakva je opšta atmosfera na ruskim univerzitetima.

,, Imaju neke stvarno neobične predmete i kurseve, i najzanimljiviji mi je bio kurs koji se na ruskom zove обществознание (moglo bi da se prevede kao „društvologija“), što je spoj savremene istorije i politike s jedne strane, i društvene geografije s druge. Tu smo obrađivali aktuelne političke teme u zemlji, kritički sagledavali vlast i aktuelna dešavanja, i međusobno raspravljali o temama za koje niko nema hrabrosti da pomene kod nas u javnosti. Rusi su izuzetno bili spremni da pruže praktično koji vid podrške: uredno su odgovarali na mejlove, birokratija je baš brzo rešavala stvari, imali smo i osobu za stranačka pitanja na fakultetu. Osećala se briga prema studentima. To, naravno, ne znači da je bilo lako: tempo rada je bio izuzetno visok.”, navodi Milenović.

Sledeće pitanje se odnosilo na život van univerziteta, šta je ono što je Milenoviću bilo najupečatljivije tokom boravka u Rusiji.

“Muzeji i kultura! Toliko puno jeftinih muzeja i koncerata i događaja i knjiga i svega tog! U Sankt Peterburgu se nalazi jedan od najvećih muzeja na planeti, Ermitaž, koji ima više od dva miliona stavki, i ulaznica je oko 500 dinara za jednog odraslog, i besplatna za studente tokom radnih dana. Osam sati obilaženja mi je bilo dovoljno da tek površno obiđem jedva trećinu soba s eksponatima. Slično iskustvo mi je bilo i s takozvanim Ruskim muzejem, i još nekim muzejima što u gradu, što na periferiji. Apsolutno nisam bio spreman na takvu veličinu i lepotu, i na takvo ulaganje u kulturu”.

Na kraju razgovora smo pitali Milenovića kakvi su njegovi saveti namenjeni onima koji žele da odu na razmenu u Rusiju.

,, Možda. Koliko god bilo iskustvo lepo, ipak sam bio otišao kako bih se dalje obrazovao, i ne mogu da preporučim razmenu nekome ko nije ozbiljan oko učenja. Ali, ako si spreman da učiš i držiš tempo, preporučujem.”

Milenovićevo iskustvo sa razmene govori o dobroj organizaciji vremena i obaveza kao ključu uspeha i napredovanja. Dobro isplanirano vreme garantuje da svaki dan bude poseban, kako Milenović kaže:

,,Rusija jeste da traži od tebe puno, ali takođe i pruža puno. Uz blagovremeno rešene obaveze, ostaje dovoljno vremena da svaki dan bude drugačiji.”

Autor: Đorđe Mičić

Pratite REШETKU na Facebook, Instagram, X (Twitter) i TikTok mreži. Budite uvek u toku!