Hasanaginica je primer jedne stilske figure koja se zove Slovenska antiteza. „Šta se bijeli u gori zelenoj … „. Nismo daleko otišli od sedamnaestog veka, kada je ova pesma nastala. Bar što se tiče državnog aparata.
“Šta se bijeli u bijelome gradu?“
Aga Hasan- aga bi bio ćaci.
A šatori bijeli labudovi.
Hasanaginicu je čak i Gete preveo.
Za ovu se predstavu uvek traži karta više.
Nismo mi od ovoga daleko odmakli.
Nisam ja majka dece koja će biti od mene otrgnuta.
Ako prestanu da glasaju nevidljivi ljudi, ako mi majke malo razmislimo, onda će se stvari promeniti.
Ako ne za nas, ono bar za našu decu.
Oni bi voleli da i njihova deca ostanu na liniji Hasan – age jer čemu inače, služe svi ti šatori?
Mi smo za grad koji je beo bez šatora , u kome su naša deca jednaki startni trkači sa jednakom šansom na pobedu.
Oni budućnost svoje dece brane Ćacijima. U šatorima.U belim šatorima.
Hoće li njihova deca biti srećniji ljudi od naše dece?
Pravoslavlje ne dozvoljava da mrzimo.
Neka njihova deca konačno dobiju istu šansu tako što svi izlazimo na izbore.
Prva linija odbrane,Ćaciji na ulicama ionako belog grada , neka se pokaže nepotrebnom.
Oslobođeni tereta nezakonito stečenog kapitala, oni bi mogli postati bolji ljudi.
I roditelji…
Ako stepropustili...
Bravo Marina.