Svako malo u novinama izađe po neka vest kako „advokati isisavaju budžet“, gde ucveljeni gradonačelnik ili predsednik opštine zavapi i kuka nad sudbinom opštinskih para koje, valjda, otimaju zli advokati. Pa se onda iznalaze kreativna obrazloženja kako je to nešto od pre 50 godina i tako dalje, pa advokati uzmu sve a mrvice daju građanima. Najdalje od svih je otišao naš gradonačelnik Goran Cvetanović, koji je počeo da objavljuje spiskove ko je od advokata koliko naplatio u kom mesecu.
I ne trudi se gradonačelnik da pojasni jednu prostu stvar: da bi advokat nešto naplatio mora prvo da to naplati i građanin koga on zastupa, a da bi obojica prethodno naplatili mora prvo sud da presudi da oni imaju pravo išta naplatiti. A sud, da bi presudio, mora prvo da sprovede postupak i ustanovi da tu nešto nije po zakonu. A ako se to već desilo, pa je sud utvrdio da nije po zakonu, presudio i na kraju svi ti akteri naše drame naplatili – a ko je za to kriv? Po gradonačelniku, ispada ti što su naplatili, ne oni što su zakon kršili. Dobro, može i tako, ali red bi bio da se i naglasi.
Duga je istorija pokušaja izvršne vlasti da stavi sudstvo pod svoju šapu. Štaviše, mogle bi se stvari postaviti i drugačije – retki su periodi u kojima je sudstvo moglo da vrši svoju ustavnu funkciju onako kako je propisano – da sudi bez pritisaka izvršne vlasti. Toga je oduvek bilo i biće ga, ali ko je duže u toj branši zna da govorimo o nijansama, i da nikada nije bilo svejedno da li je belo, sivo ili crno. Sada je crno, a kako vreme ide crnilo je sve veće.
Jasno je i zašto su advokati sada na tapetu, jer već dugo podržavaju proteste i zahteve studenata, ovaj put i fizički na protestima i u policiji, braneći uhapšene. Podržavaju, jer su najviše i najneposrednije od svih do sada osećali šta znači nepostojanje pravne države i zakona u Srbiji. Mnogo puta ih je za poslednju deceniju sadašnja politička vlast, pošto sudijama i tužiocima zavrne ruke, primoravala da crvene pred svojim klijentima, objašnjavajući kako to za jednog može a za drugog ne, kako do juče može a od danas ne, i kako je uopšte moguće da se tako nešto dešava. Odavno su pređene sve crvene linije, sad gazimo crnu, veoma tanku crnu liniju.
No, red bi bio da pitamo i našeg gradonačelnika, zbog čega je centralna vlast sada smanjila nivo transfera javnih prihoda gradovima i opštinama po Srbiji za 42% u odnosu na prošlu godinu, i ko to tako brutalno mimo zakona isisava gradski budžet, ali za milijarde? Da nije možda zbog EXPO i ostalih megalomanskih megapljački, od kojih Leskovčani imaju korist tačno koju, pa ih finansiraju?
Hoćemo li, gradonačelniče, možemo i zajedno da pitamo predsednika republike, a di su naši novci?
advokat Dušan Mitić
Bravo za komentar gosp. Dusane samo i vi morate vase redove da pocnete da cistite mnogo je medjiu vas sa kupljenim diplomama i ogrezlih u kriminalu koji pored svoje struke se bave i gradjevinarstvom a niko ih ne pita za poreklo novca
NISU ONI SAMO ADVOKATI ,ONI SU I FARMACEUTI ,DOKTORI OTIMAČI,,PROFESORI,NOVINARI..
Zaista su nam jadni ovi advokati, zaradjuju sicu na grbaci naroda pa pokupovase stanove na najskupljim lokacijama po citavoj Srbiji i jos nezadodovoljni…
Dečko ti je lepo objasnio!!Da ti prevedem, ovo sve je država kriva i sve omogučila, a zašto?!
Sad ću i to da ti objasnim, pa sve velike sporove protiv države vodi ko??!
Pa njihovi advokati i dele lovu !!
Da li sam sad približio temu i pojasnio da živimo u Ćacilendu!!!
Na max
Poštovani kolega, lepo ste napisali ali hajdemo malo u širinu.
Zbog čega se i advokatima ne uvedu fiskalne kase? Zbog čega se istih plašite?
Ne mislite li da su Vaše tarife (mislim na sve advokate) za parnice, krivice i ostalo previsoke?
Da li je to fer ravnoteža prema svakome koji ima potrebu da preko suda ostvaruje neka svoja prava?
Evropska konvencija o ljudskim pravima jasno kaže da je pravo na sudsku zaštitu dostupno svima bez obzira na imovno stanje. Da li naša struka to omogućuje? Naravno da ne. Molima Vas pa lekar specijalista za svoj pregled koji traje oko 20 minuta naplaćuje 4.500 dinara a advokatske usluge zastupanja u parnici koja po ročištu traje oko 20 minuta iznosi 9.200 dinara. Po čemu je odgovornost advokatske struke veća od odgovornosti lekara koji na „trpezi“ ima život.
Da li advokati poštuju „fer plej ravnotežu“ u pogledu procene u parnici, krivici ili upranom postupku? Pa molim Vas kolega ako se nešto ne skemba „ispod žita“ mi unapred znamo rezultat ishoda parnice. Zbog čega onda ne edukujemo stranku i ne rasteretimo je nepotrebnog davanja troškova i taksi? Zbog čega stranci ne „stavimo sve karte na sto“ i privolimo je na poravnanje da ne bi trprela bespotrebne troškove?
Zbog svega gore napisanog još pre 25 godina sam napustio sudstvo i zaposlio se u NSZ gde danas čekam penziju jer mi savest nije dozvoljavala takav sortiment rada. Prema tome dragi kolega i komšija vidjamo se mi svakoga dana jer su nam kancelarije jako blizu, ali pokušajte da mi odgovorite u posebnom tekstu na ovom istom portalu na gornja bitisanja.
I na kraju kolega jedna anegdota: Znate kad je sin advokata u penziji došao jednoga dana kući i saopštio svom kolegi ocu. Ćale onaj predmet o zauzeću koji si ti rešavao 20 godina ja sam ga rešio za mesec dana.
Odgovor oca, advokata u penziji: E moj sinko, taj te je predmet iškolovao.
Pozdrav i svako dobro i naravno odgovorite na postavljena pitanja.
I naravno za EXPO ste potpuno u pravu – zbog njega su namanjeni transferi za 42% , ali dogodine je u planu da se manje za 60% u prvoj polovini godine, a u drugoj da se skroz obustave do konačnosti održavanja EXPO. Bar tako se priča u Beogradskim krugovima i kažu da tu politiku isključivo vodi Mali.
Господине Душане Митићу, тек сада сам увидео, никада није касно, колико је велико посрнуће образовног система у Србију. Оволико неписмен текст давно нисам прочитао на овом порталу. И, Висте завршили, неки бајни факултет. Јесте Правни, али за бога милога, писменост се учи у основној школи.Да ли знате, поштовани адвокате Митићу, да постоји део српског правописа који се зове интерпункција; да имамо и синтаксу (распоред речи), семантику(значење речи и израза) и
контекст у коме се реченица налази. Имамо, али код Вас их неме. А, и што ће Вам када се за ТОЈ НЕДАВАВ ПАРЕ.. Да се има наке лична корист, па ви адвокати би то врло лако приграбили за себе.Иначе, о адвокатској професији мислим све најгоре, тек толико да се зна. О српској адокатури ништа више, све је написао Ваш колега „Брод за Шангај“ Свако зан да су адвокати су ђавољи шегрти!
Иза Правног у Бгд. су технички факултети. Од када је настао Универзитет у Бгд, а то је 1808 године није се НИКАДА десило да је неко ко изгуби прево студирања, због неположених испита, на Правном, завршио било који од комшијских теххничких факултетана. У исто време, за све ове годие, на хиљаде студената са техничких факултета, који изгубе право студиранја на њима, завршило је за правнике и постали чак и судије Врховног суда Југославије(мој исписник и бивши колега Лесковчанин).:
Реторика, лексига и знање језика су Ваше једино, и основно средство за рад. А, Ви га поштовани г. Митићи ич немате. Да Вас је срамота, стид и срам.
Lektore ovde nije rec o pravopisu vec vec o korupciji izmedju vlasti i korumpiranih advokata. A to sto vi trazite pravopisne greske to treba da radite u cacilendu tamo vam je i mesto.
Gospodine Ćaci, posrnuće obrazovnog sistema u Srbiju je evidentno, jer da nije tako pisali bi o obrazovnom sistemu u Srbiji, što je odgovarajući padež po toj istoj gramatici srpskog jezika.
I ma koliko se jadni trudili, kupovali diplome i doktorate da bi izgledali pismeni, uvek se bre sami izdate.
„Vi ste“ se piše odvojeno, a „za Boga“ velikim slovom. Ćaci, ne palamudi.
Tekst je poput neke priče ispred dragstora. Nije umesno ovoliko korišćenje rečce „pa“ u pisanom tekstu. Rečca „pa“ se inače često preterano koristi u srpskom jeziku, posebno u pisanju, dajući tekstu neformalan i ponekad neprecizan ton. Iako ima svoje mesto u govornom jeziku kao pauza ili veznik, u pisanom obliku često je suvišna i usporava rečenicu. Može izražavati različita značenja – od uzastopnosti do posledice – što je čini nepreciznom i često zamenjivom jasnijim alternativama poput „i“, „zato“ ili „onda“. U akademskim ili formalnim tekstovima, prekomerna upotreba „pa“ narušava stilsku eleganciju i jasnoću. Stoga, savet je da se „pa“ koristi štedljivo, uvek razmišljajući da li postoji preciznija reč ili konstrukcija koja će bolje preneti smisao. Pozdrav iz Novog Sada – Nina
Evo ja se potrudio pa izbrojao, rečca „pa“ je u tekstu korišćena dva puta.
Zanimljivo, međutim, koliko je nadrilektora, a niko se suštinom problematike ne bavi. E moji ćaci…
A Čaki sta kaže?
Što ne pitaš Čakija?