Ako ste iz jedne od kategorije koje ogrevno drvo od „Srbijašume“ mogu da kupe po povlašćenoj ceni, a još uvek ista niste dobili, znajte da niste jedini. Iako u Šumskom gazdinstvu „Leskovac“ kažu da se radi o standardnoj proceduri, pozivajući se na loše vremenske uslove, mi zaključujemo da je Uredba, koja je stigla „sa vrha“ doneta bez koncultacije sa šumskim upravama, dovodeći ih u vrlo neprijatnu situaciju
Kako god to da ovakvu Uredbu nazovete, njeno pravo ime je kupovina socijalnog mira i podilaženje glasačkom telu, jer mi, nešto stariji, pamtimo da su šumske uprave do pre desetak godina prodavale ogrevno drvo, izmetreno i sa dostavom na kućnu adresu. Placevi šumskih gazdinstava su bili puni drvetom koje je posečeno i poslagano tokom leta, pa niste, kao ove godine, morali da čekate i po par meseci da do njega dođete.
Takvo vreme, verovatno pamti i naš sugrađanin D.S., penzioner i korisnik tuđe nege, koji je na informaciju da ogrevno drvo može kupiti po nižoj ceni, požurio u Šumsku upravu „Leskovac“.
“ Ponuda je bila primamljiva, pa sam zajedno sa ocem otišla i upisala određenu količinu ogrevnog drveta. Istina je, odmah nam je rečeno da moramo sami obezbediti prevoz, od šumskog puta na kome su skladištena do kuće i mi smo pristali na to. Rečeno nam je da će nas pozvati za nekoliko dana. Bilo je to 19. septembra. Danas je 1. decembar, a od poziva ništa. Intervenisala sam više puta, ali bez rezultata. U međuvremenu sam saznala da drva nisu ni izmetrena, već se radi o balvanima, što ne podrazumeva samo naš prevoz, već i viljuškar da bismo te balvane utovarili na kamion. Proverila sam u Šumskoj upravi „Beograd“ i tamo su drva bar izmetrena. Ali sve na stranu, zima je već uveliko počela, a drva još uvek nema, iako sam nezvanično čula da su neki sugrađani, koji su se upisali posle nas, već dobili svoje količine„, priča jedna od naših sugrađanki.
Goran Dimitrijević iz Sektora komercijale leskovačkog šumskog gazdinstva priznaje da je upoznat sa slučajem, ali negira da se radi o bilo kakvoj nameri. U pitanju su objektivne okolnosti, kaže:
“ Gotovo u isto vreme kada je taj sugrađanin upisao drva, počele su kiše, a imali smo i iznenadni i rani sneg u oktobru. To su uslovi pod kojima je seča šume nemoguća. Čuo sam se sa ćerkom tog gospodina i pokušao da objasnim da nismo bili u mogućnosti da ispoštujemo dogovor, ali ne samo prema njemu. Verujem da su se mnogi kupci već snabdeli ogrevnim drvetom, i žao mi je što ne možemo svima odmah da izađemo u susret. Njima su prilikom potpisivanja ugovora predočeni svi uslovi, pa i da ogrevno drvo nije izmetreno. Na sve stavke su kupci pristali„.
Na pitanje da li je Šumska uprava, u momentu stupanja na snagu Uredbe, bila spremna za njenu primenu, Dimitrijević ponavlja da jeste i onda i sada, ali da su krivac za kašnjenje objektivne okolnosti.
Odgovor je bio neubedljiv, što samo potvrđuje pretpostavku da je, zbog podilaženja građanima, posebno određenim kategorijama (penzioneri, lica sa invaliditetom, socijalno ugroženi), doneta odluka o povlašćenim cenama, bez da je šumskim upravama dato vreme da se za njenu realizaciju pripreme.
Da porodica sugrađanina D.S. nije reagovala i na drugoj strani obezbedila ogrevno drvo, ovaj penzioner i onkološki bolesnik danas bi se smrzavao, jer, uprkos insistiranju, odgovor na pitanje kada će ugovor sa ŠU „Leskovac“ konačno biti realizovan, nismo dobili.
S. Stojiljković
