Onaljn lejbor indeks je pokazao da je Srbija čak prva u svetu po broju frilensera po glavi stanovnika, a na jedanaestom mestu po ukupnom broju, kaže profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković.
Navodi da frilenseri više spadaju u grupu samozaposlenih, a da to što nisu prepoznatljivi u zakonima, uz probleme u vezi sa naplatom poreza, znači da u startu imaju manja radna prava.
Na vebinaru u okviru projekta „Ekonomski razgovori: Novi oblici radnih odnosa, nova šansa ili novi prekarijat (radni odnos u kojem ne postoji sigurnost)?” u organizaciji Fondacije “Fridrih Ebert”, Žarković je rekla da frilenseri nisu definisani ni kroz zakone mnogih zemalja članica EU, među kojima si i Danska i Francuska.
Ukazala je na veliki raspon u njihovim zaradama, ali i na to da treba misliti šta će biti sa tim ljudima, kao i sa platformskim radnicima, kada odu penziju.
Miran Pogačar iz Udruženja radnika na internetu kaže da problem frilensera nije nešto što je samo trenutni problem.
„Mi jesmo novi prekarijat, ali se razlikujemo od drugih oblika rada, kao što je sezonski rad koji postoji decenijama. Imamo ljude koji rade preko platformi, to su novi oblici rada, mogućnost dodira sa poslodovcem ne postoji”, kaže Pogačar.
Povodom problema u vezi sa naplatom poreza frilenserima, zbog čega je udruženje protestovalo u više navrata, Pogačar je rekao da udruženje zagovara da naplata poreza počne od oktobra 2020. godine, a ne neplaćanje poreza.
„Imali smo samo obaveze koje su nam stavili na teret, a država ništa nije učinila u poslednjih 10 i 15 godina kako bi se ta oblast rada uredila”, rekao je Pogačar.
Naveo je da frilenseri prosečno mesečno zarađu između 70.000 i 80.000 dinara bruto, a da pojedini mogu da zarade i 2.000 i 3.000 evra.
Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović rekla je da je Zakon o radu poslednji put izmenjen 2014. godine, a da se od tog momenta do danas tržište rada umnogome promenilio i pre pandemije.
Navela je da su se u međuvremenu pojavili novi nestandardni oblici rada, pored onih koji su funkcionisali ranije, kao što su sezonski poslovi.
Istakla je pozitivne rezultate zakona o prijavi sezonskih radnika u poljoprivredi, koji su ranije decenijama radili bez ikakavih prava i bili nevidljivi za sistem.
Navela je da je pre reforme godišnje bilo prijavljeno oko 3.000 radnika, a da je za tri godine od donošenja zakona o prijavi sezonskih radnika u poljoprivredi u sistem uvedeno oko 50.000 ljudi, kao i da ta reforma može da bude mustra i za neke druge sektore.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.
Ako stepropustili...
