Ima jedan, meni interesantan, lik. Komentariše objave na fejsbuk stranici „Rešetka“. Kivan i pun informacija.
Moj tekst, o prozivanju roditelja gimnazijalaca od strane, uvaženog nam gradonačelnika, njemu 50:50. Slabo sam pljuvala gradonačelnika. A tekst i nije o gradonačelniku. Već o onima koji ćute.
Stav redakcije „Rešetke“ o vlasnici Jugmedije, u kome nema pljuvačina, on opet 50:50.
I, ako pažljivo sagledate komentare najvećeg broja ljudi, svi mnogo vole kad se pljuje na vladajuće. I tad je super, svi aktivni. Bez pljuvanja, nezadovoljstvo vlada.
Ne daj, Bože, da smo na tapetu mi, koji ne podržavamo vladajuće. Tad je tajac.
Ja ne mogu da prozivam vladajuće. Mogu da prozivam samo nas. Ćutimo. Samo ćutimo. Sem kada treba da se napiše komentar i pljuje.
Opoziciju ne delim od vladajućih. Konverzacija je na istom nivou. Pljuvanje na istom nivou.
Sve što rade bolje da ne rade. I decu da nam ostave na miru.
Pst! Ne šlihtajte se. Ovo nije vaša zasluga.
Meni je pomenuti lik, sa početka teksta, stvarno gotivan. Živim njegov bes i nezadovoljstvo.
Ali, krivica za trenutno stanje u zemlji, nije samo njihova.
Gde smo svi mi, koji nisu oni?
Svako od nas je odgovoran. Za činjenje ili nečinjenje. Za prosipanje laži. I ćutanje.
Vreme je da naučimo nešto od naše dece.
Kaži šta misliš. I stani čvrsto iza toga.
A kamen možeš da baciš, samo ako ti si rekao i uradio. Ono što drugi nisu. “ Ko je bez greha, neka prvi baci kamen“.
Možda je došlo vreme da prestanemo sa kamenovanjem, onih, koji nisu mi. Možda prvo treba da preispitamo sebe.
Za početak, ako misliš da nije dobro, zašto ćutiš? I gde si, kad su nam deca na pravom mestu?
I slobodno bacaj kamenje, al’ počni od sebe.
Deca su gde jesu, jer smo mi ćutali.
I, evo, i ja ću da prokomentarišem.
Deca, naši maturanti: roditelji istih. 100:0. Ja živim isto što i vi. Deci moramo da čuvamo leđa.
Profesori su omanuli. Ćutanje više nije zlato.
P.S. Bez pljuvanja. Naša deca su se izdigla. I sačuvala dostojanstvo.
Rešetka je počela da se vraća na pravi kolosek, malo je bila lutala ali ostale su i dalje priče sa dozom ironije i prozivke. Glave su nam pune politike pa ne moramo da se izjedamo i medju sebe.
Ne podržavam ovaj tekst koji se očito odnosi na G. L…ća. Mnogo rečenica za nebitan lik.
Dajte malo tema iz kulture i prošlosti Leskovca.
Bez sujete i pozdrav za autora i redakciju.
Devojcice, promasila si. Imam dovoljno i godina i iskustva i politickog znanja da te isjritikujem. Sve do sad lepo si pisala.
Nije vreme za preispitivanje.
Samo za podrsku.
Znaci virtuelno opredeljenje.
Deca nisu drzavna. Ona slusaju nase price kod kuce, zive nas zivot iz novcanika, primecuju nase komentarisanje televizijskih objava bastilja. Deca znaju da mi nismo smeli, ucenjeni. Deca su sama ustala. Jer deci ne sme niko nista.
A samo za decu ce svako od nas poginuti. Zrtvovati sebe.
Sto se opozicije tice. Batalite ih. Nebitni. Nemaju oni odgovornost. Vlast je kriva. I njih treba kritikovati. Prozivati. Opozicija sme da ne zna i nikom nista. Vlast je PLACENA I DA ZNA I DA BUDE ODGOVORNA ZA GRESKE. U kom smislu izjednacavate uloge vlasti i opozicije?
prve smo platili, drugi se rekreiraju.
U momsntu kad su prekinula da uce na sopstvenu stetu a u iscekivanju mnogo bolje buducnosti, mladi su stali da skrenu paznju i odblokiraju drzavu. A vi drobite da sednemo, preispitamo se, podjemo od sebe, da kritikuhemo i opoziciju. HITNO IM TREBA SAMO PODRSKA. I nista vise. Nemaju vremena za gluposti o kojima pisete.
Opoziciju kažnjavaju građani na izborima.
A vlast izbegava odgovornost. Treba je kazniti.
Sve ste u pravu. Ali se kritika i nezadovoljstvo ne iskaziju samo na društvenim mrežama. Ne znam da li ste pročitali tekst do samog kraja. Sve izdrobljeno o preispitivanju ima za cilj, da kaže, da dosadašnja ustaljena praksa „junačenje samo na društvenim mrežama“, više nije dovoljna. Ako to i dalje bude jedini fokus, nećemo biti na pravom mestu. I biće nas još manje, nego danas ispred tehnološkog.
Našoj deci treba stvarna, a ne virtuelna podrška. To kaže „devojčica“, koja je danas bila gimnazijalka.